Putovanja
Plakala sam juče, glupo, u wc-u.
Beonjače su mi postale crvene, kao lice od sunca. Jedino lepo na meni kad plačem- je što mi oči budu jako zelene.
Bile su zelenije nego ikad.
Nije teško razumeti zašto sam plakala. Nije ni do toga što sam svakim kilometrom sve dalja od mora. Ni do kiše koja pada u Beogradu. Ništa od toga, ili samo malo.
Nije ni važno šta mi je. To mi je što jeste. Malo plačem, malo se pravim hrabra, pa dok prođe.
A htela sam da ti kažem. Krenula sam da kucam, dok si ti pisao o svojim strahovima od današnjeg puta. Kucala, pa izbrisala. I to ti je to. Srećan ti put,
i tamo,
i od mene.
Beonjače su mi postale crvene, kao lice od sunca. Jedino lepo na meni kad plačem- je što mi oči budu jako zelene.
Bile su zelenije nego ikad.
Nije teško razumeti zašto sam plakala. Nije ni do toga što sam svakim kilometrom sve dalja od mora. Ni do kiše koja pada u Beogradu. Ništa od toga, ili samo malo.
Nije ni važno šta mi je. To mi je što jeste. Malo plačem, malo se pravim hrabra, pa dok prođe.
A htela sam da ti kažem. Krenula sam da kucam, dok si ti pisao o svojim strahovima od današnjeg puta. Kucala, pa izbrisala. I to ti je to. Srećan ti put,
i tamo,
i od mene.
Коментари
Постави коментар