Jovana

Ne znam više da li mi je potreban udarac
Ili vrisak
Ili zagrljaj
Ili sve to odjednom
Ili ništa od toga.

Juče sam bila dobro
Prekjuče je bilo u redu
Trebalo je da i danas bude
Pa zašto kog đavola nije?

Dosta mi je više sebe same
Svoje nemogućnosti da se pomerim
Svoje zavisnosti od tebe
Od drugih
Od ovog prokletog stana
I laptopa koji ne radi dobro
I polovine sobe koja je sve što imam.

Muka mi je od svega
Muka mi je što mi je muka
Muka mi je što ne prolazi
Muka mi je što se ne snalazim nikako više
Muka mi je ponovo, taman kad sam mislila da više nije
Da više neće biti
Da je konačno dosta.

Dosta
Dosta
Dosta
Dosta svega
Molim te
Molim se
Molim vas!
Samo da krene
Da krenem
Da kreneš
Na istu stranu sveta
Ili na različite
Ma bilo gde više
Samo van ove sobe
Van ovog života
Van svega što me vezuje za ne znam više šta
Kad ništa ni nemam
Kad ni sebe više nemam
Kad aaaaaaaaaaaaaaaaaaa!

Dajte mi onaj vrisak
I onaj udarac
I onaj zagrljaj
I nemojte, sama ću
Sama ću kao i do sad
Sama konačno da krenem
Da ostavim sebe
I sebe povedem
I sebe udarim
I sama vrisnem
I sama sebe poljubim
I da o sebi brinem
I kažem da je okej da budem u mestu
I okej je da ne znam baš zašto sam tu
I okej je da ne uspem
I okej je da odustanem ako mi se odustaje
I da ne odustanem ako mi je važno
I da dam sebi malo vremena
I još malo podrške
I da se naspavam
I isplačem
I onda krenem lepo
Gde god da mi se taj dan ide.

A ako mi se ne ide,
i to da bude u redu.