Klackalica

Muzej, klackalica i stopala koja bole.

Za stopala mi nije žao. Druge me stvari bockaju više od posutog kamena koji se našao u mojim cipelama i druge me stvari više bole. Nije mi žao ni za drugo. Samo mi se sada već opasno vrti u glavi od klackanja.
Klackamo se u parku, ti si dole, ja gore, ja sam dole, ti gore, dole, gore, ti, ja, stajemo. Isto mi je i sa emocijama. Zajedno smo, ja sam high, ali nismo "zajedno" i onda sam low. Blizu si i onda sam up, pa si daleko i ja sam down. E od toga mi se vrti.
Možda bi jednostavno trebalo da siđem.